Најновије вести
  1. Браво девојке! #ћаољиг
  2. * Новогодишњи турнир 2019 *
  3. У Врање нема лагање: „Раднички нас победио!“
  4. Дођи да навијамо!
  5. Сајам спорта 2019

Историја

Одбојка је у Спортско друштво ”Раднички” ушла као секција 07. јуна 1945. године, а чинили су је углавном гимназијалци из Шесте и Треће женске гимназије (данашња Шеста београдска) са Звездаре. Одбојкашки клуб ”Раднички” званично је почео са радом скоро две деценије касније. Наиме, 1962. године одбојкашкој секцији и спортском друштву придружио се Одбојкашки клуб ”Нови Београд”, основан 1946. под именом ”Градитељ” (оснивачи су били и у њему играли млади градитељи Новог Београда). Овај клуб представља основу данашњег ”Радничког” па треба навести да је до уласка у породицу ”Радничког”, ОК ”Нови Београд” био троструки првак Београда и двоструки првак Србије.

У даљем развојном путу клуба потребно је забележити и покушај фузије са Одбојкашким клубом ”Железничар” 1967/68. године. Оба клуба желела су уједињеним снагама да ублаже материјалне тешкоће и наравно, обезбеде услове за постизање бољих такмичарских резултата. Једногодишњи заједнички напори нису донели очекиване резултате па су се ови клубови, регистровани као ”Раднички-Железничар”, разишли. Женска екипа припала је Радничком, а мушка наставила рад у Железничару.

Одбојкашице ”Радничког” улазак у Савезну лигу оствариле су након квалификација у јануару 1967. године. У првој сезони освојено је осмо место, а већ следеће године су треће у Југославији, да би исти пласман оствариле 1970. и 1975. године када први пут стижу до финала Купа Југославије.

Између, 1977. и 1979. године три пута су вицешампионке Југославије и два пута финалисткиње Купа, 1976. играју и у Купу победника купова и стижу до четвртфинала, у коме губе од Лиона. Кроз све ове успехе одбојкашице је водио тренер Аљи Тараку, који је дуго година истовремено био и тренер државне репрезентације.

МЛАЂЕ КАТЕГОРИЈЕ У 1970-им

Млађе категорије у овом периоду наговештавају златно доба ”Радничког”. Пионирке се титулом првака Југославије ките 1976. и 1979. године, а јуниорке 1977., 1978. и 1979. године, а истовремено су и прваци Београда и Србије. Јуниорска екипа је за троструко узастопно освајање титуле првака Југославије посебно признање добила од СОФК Новог Београда.

Омладинска екипа је као вишеструки првак Београда, Србије и Југославије 1978. године добила трећу октобарску награду града Београда.

Наговештај златног доба

Цвијета Стакић једна је од најбољих европских играчица и понос ”Радничког”. Наступила је за изабрани тим Европе против Јапана 1977. године, од стране спортског листа ”Спорт” три пута је проглашена најбољом одбојкашицом Југославије – 1975, 1976 и 1977, а ”Политика” 1978. године. Давне 1979. године о перспективи клуба изјавила је следеће:

По саставу екипе и по игри равноправне смо одбојкашицама Црвене Звезде. До сада је Звезда побеђивала захваљујући већем искуству. Само, свему има крај. Ми смо као екипа играчки сазрели и уверена сам да ћемо се убудуће равноправно борити за бодове и побеђивати велике ривале из Црвене Звезде, Ријеке…

Јелена Рељин која је из пионирске екипе ”Радничког” 1973. за само три године стигла до националног дреса Југославије, такође је 1979. године оценила је вредност своје екипе:

Већ ове године, покушаћемо да освојимо титулу државног првака. Уколико ове године у томе не бисмо успели, наредне сигурно. Наша екипа је врло јака и данас је спремна да јуриша на сам врх Купа шампиона Европе.

Нада Гашевић, дугогодишњи члан репрезентације Југославије такође је предосећала долазак титула у ”Раднички”:

Било је потребно много година упорног рада у клубу да би се формирала једна тако квалитетна екипа каква је данас екипа ”Радничког” предвођена Цвијетом Стакић и осталим репрезентативкама. ”Раднички” је сигурно стасао и за највеће подвиге. Време које долази, и то скоро време, ово ће потврдити.

Највећи успеси

Највећи успех стиже 1980. године, када одбојкашице ”Радничког” освајају ”дуплу круну” – Куп и Првенство, а најлепша у целој причи је чињеница да су, осим неколико старијих играчица, највећи део те екипе чиниле младе играчице, које су четири године пре тога у Осијеку освојиле пионирску титулу Југославије. Иста екипа осваја Првенство Југославије и следеће 1981. године, да би 1983. и 1984. године биле вицешампионке.

Након велике смене генерација, где су из шампионске екипе остале само две-три искусније играчице, први следећи трофеји стижу 1988. године када ”Раднички” поново осваја Куп и Првенство Југославије.

Иако се суочава са бројним проблемима ”Раднички” је и деведестих стално при врху табеле, али никада више на њему. Слична тенденција наставља се и двехиљадитих са изузетком сезоне 2001/2002. године, када стиже и први трофеј после 14 година – Куп СР Југославије. Годину дана пре тога, у сезони 2000/2001 јуниорке су освојиле титулу првака Југославије. Треба истаћи играчице ”Радничког” које су двехиљадитих стигле и до репрезентације: сестре Сања и Весна Томашевић, Наташа Лончар, Александра Златановић и Николина Раставац.

Коначно, прву титулу првака државе која се зове Србија освајају кадеткиње 2006. године. То је уједно и прва титула која уместо на Нови Београд стиже на Црвени крст, на који се Одбојкашки клуб враћа после 43 новобеоградске године.

Иако је до 2016. године клуб играо у самом врху српске одбојке, од 2011. године клуб је из године у годину био у све тежој финансијској ситуацији. Руководиоци у овом периоду довели су клуб на руб егзистенције, а последња управа поднела је оставку у марту 2016. године и клуб препустила Спортском друштву ”Раднички”.

У марту 2017. године нова управа затекла је великог шампиона ОК ”РАДНИЧКИ БЕОГРАД” као последњег на табели у последњем шестом рангу такмичења у Србији (општинска лига), али и са великим финансијским проблемима.

КРЕЋЕМО ОД НУЛЕ.

СВИ НА КРСТ !

Мушка екипа

”Раднички” је мушку екипу обновио 1970. године под вођством професора Бранка Остојића, који је момке, поникле још из пионирског узраста, 1973. довео до другог места на Првенству Београда. Годину касније, иста екипа пласирала се у Јединствену српску лигу, а потом и у Другу савезну, у којој у сезони 1975/76. стиче право учешћа у квалификацијама за Прву савезну лигу. Но, због материјалних тешкоћа у клубу, који није могао да финансира две екипе у савезном рангу, предност је дата одбојкашицама, које су већ увелико постизале одличне резултате. Тако се ова талентована мушка екипа, која је за три године стигла од градског до савезног нивоа, угасила.

Прати нас на Инстаграму okradnickibgd